Zavrištao sam iz sve snage
Pobjegoše iz mog oka
preplašene slane ptice
prebolio sam baršun
tvojih bedara
napokon
ne žudim više za toplinom
tvoga zagrljaja
opet slikam svakodnevno
anđele
da si mi za svaku svoju sliku
uzvraćala komadićem sreće
mogao sam je stoljećima prodavati
nesretno zaljubljenim pjesnicima
i još bi i nama dovoljno ostalo
u jednom izmišljenom
sretnijem životu
odlučio sam proći ću ispod duge
samo čekam kišu
….i sunce
ne želim više riskirati s tobom
kad te sljedeći puta sretnem
nećeš mi prepoznati lice
bojim se jedino
da me oči ne izdaju
Nema komentara:
Objavi komentar